Ribarnica Šark Vidikovac

Oslić  je morska riba iz grupe oslića. U nutritivnom pogledu oslić je važan izvor belančevina, koje se  odlikuju lakšim varenjem, boljom iskorišćenosti te povoljnijim aminokiselinskim sastavom Uz makronutrijente, oslić je vredan izvor nekih vitamina i minerala: vitamina B1, vitamina B2, kalijuma, kalcijuma, fosfora.

Oslić  je morska riba iz grupe oslića. U nutritivnom pogledu oslić je važan izvor belančevina, koje se  odlikuju lakšim varenjem, boljom iskorišćenosti te povoljnijim aminokiselinskim sastavom Uz makronutrijente, oslić je vredan izvor nekih vitamina i minerala: vitamina B1, vitamina B2, kalijuma, kalcijuma, fosfora.

Som je izrazito migratorska rečna vrsta riba koja čini dalekosežne migracije preko nekoliko stotina kilometara, između staništa skloništa, mrestih staništa, staništa hranjenja i rasadnika. Vrste Pangasiusa imaju nizak do umeren sadržaj masti sa visokim nivoom proteina. Na količinu i sastav sadržaja masti utiče način ishrane koji se koristi u ribnjacima.

Šaran je najrasprostranjenija slatkovodna riba. Prvobitna staništa šarana su ravničarska plitka jezera, sa formiranim rukavcima, čija voda se brzo greje. Konstantno je u pokretu, s jeseni traži dublje delove vode pripremajući mesto gde će provesti zimu, ali i u ovom periodu se hrani. Meso je svetlo ružičaste boje, brzo se resorbuje, visoke je nutritivne vrednosti (100kcal/100gr) odnosno 420 kj. Sadržaj proteina je 17%, masti 3%, minerala 1,2%, bogat je izvor vitamina A,D i B grupe kao i magnezijuma, fosfora, joda i fluora. Pored niskog sadržaja holesterola (50mg/100gr) značajne su količine polinezasićenih masnih kiselina(omega-3 i omega-6). Zbog njihovog povoljnog uticaja na zdravlje ljudi, naročito u sprečavanju koronarnih oboljenja…preporučuje se konzumiranje šarana 2-3 puta nedeljno.

Porodica pastrmki obuhvata dobro pokretne i brze ribe sa izduženim, tankim telom. Stanište su im planinske reke i potoci, a neke vrste naknadno prodiru i u more. Pastrmka ne samo što je veoma ukusna i zdrava, već je dokazano da je odličan saveznik u borbi sa lošim raspoloženjem. Sadrži vitamin B, koji je najbolji prirodni antidepresiv.  Preporučuje se dijabetičarima i osobama sa visokim krvnim pritiskom. Pastrmka je niskokalorična i sadrži malo natrijuma (40 mg u 100 g) pa štiti od kardiovaskularnih tegoba.

Porodica pastrmki obuhvata dobro pokretne i brze ribe sa izduženim, tankim telom. Stanište su im planinske reke i potoci, a neke vrste naknadno prodiru i u more. Pastrmka ne samo što je veoma ukusna i zdrava, već je dokazano da je odličan saveznik u borbi sa lošim raspoloženjem. Sadrži vitamin B, koji je najbolji prirodni antidepresiv.  Preporučuje se dijabetičarima i osobama sa visokim krvnim pritiskom. Pastrmka je niskokalorična i sadrži malo natrijuma (40 mg u 100 g) pa štiti od kardiovaskularnih tegoba.

Skuša je riba iz porodice skuša ili ljuskavki. Telo joj je građeno vretenasto sa zašiljenim prednjim i stražnjim delom trupa, u proseku je gotovo okruglo kao u svih dobrih plivača. Leđa su modro zelenkasta s oko 30 poprečnih, valovitih i crnih pruga. Skuša se smatra najukusnijom plavom ribom. Obiluje zdravim masnim kiselinama, mekanog je mesa i kostiju, pa je vrlo tražena.

Škarpina pripada porodici bodljikavih riba. Telo škarpine je krupno, sa velikom glavom i velikim ustima. Boje je ružičastocrvene do crvene, sa smeđim tačkama po telu. Pre svega škarpina je kao i ostale vrste riba dobar izvor proteina, uz napomenu da joj je prednost što ima mali udeo zasićenih masti. S obzirom da je škarpina izvor i omega-3 masnih kiselina, češćom konzumacijom možemo doprineti zdravlju mozga. Energetska vrednost 100 g sveže škarpine iznosi 92 kcal/385 kJ. Od toga sadrži 1% masti i 20% proteina. Od minerala škarpina ima u manjim količinama kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, cink i selen. Od vitamina škarpina sadrži tiamin, vitamin B6, pantotensku kiselinu i vitamin A. Škarpina sadrži i u manjoj količini omega 3 masne kiseline.

Orada  je riba iz porodice kantara ili ljuskavki sa koštanim skeletom (košljoriba) i nesavitljivim, koštanim žbicama u leđnom i analnom peraju (tvrdoperka).  Orada je jedna od najcenjenijih belih riba i predstavlja pravu poslasticu. Orada spada u bele morske ribe. Bela riba bogata je vitaminima B kompleksa koji su bitni za pravilan rad i zdravlje nervnog sistema, sadrži malo holesterola i imaju visok udeo omega-3 i omega-6 nezasićenih masnih kiselina kojima je dokazano blagotvorno delovanje na zdravlje krvnog sistema.

Brancin , pripada porodici Moronidae. Meso mu je odličnog ukusa i vrlo je traženo. Brancin je riba male kalorijske vrednosti koja sadrži mali procenat zasićenih masnih kiselina i holesterola. Odličan je izvor kvalitetnih proteina i omega-3 masnih kiselina. Sadrži različite vitamine i minerale od kojih je najbitnije spomenuti selen i vitamine B grupacije.

Smuđ je rod riba iz porodice smuđ. Telo smuđa je izduženo, sa strana blago stisnuto, prekriveno sitnim, čvrsto postavljenim ljuskama sa nazubljenim rubovima. Smuđ je veoma ukusna i zdrava riba. Njegov kalorijski sadržaj je niži od mesa. Smuđ sadrži do 20 aminokiselina važnih za čoveka, kao i vitamine A, B1, B2, C, PP, E. Riba sadrži dovoljnu količinu kalijuma, fosfora, kalcijuma, natrijuma, magnezijuma i gvožđa.

Lososi su porodica riba koja obuhvata pastrmke i losose. Veoma su brze i pokretne ribe, a cenjene su zbog veoma ukusnog i zdravog mesa. U samo 120g lososa ima čak preko 100% dnevnih količina triptofana, vitamina D, oko 80% omega masnih kiselina i selena, oko 50% vitamina B3, B12 i proteina. Losos sadrži i cink, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. I samo 250 kalorija. Losos sa svim ovim materijama predstavlja možda i najzdraviju namirnicu na svetu.

Lignje su same po sebi – sjajna hrana. Svrstavaju se u grupu sa ribama i morskim prodovima. Energetska vrednost mesa lignje je 75 kalorija (u 100 g pržene), dok u istoj količini svežih ima 78 g vode, 1 g masti, 15 g belančevina i 3 g ugljenih hidrata. Važno je da se napomene da su belančevine u lignjama, u poredenju sa ostalim vrstama mesa, lakše svarljive (sadrže manje kolagena). Ova namirnica ima i mali procenat zasićenih masnih kiselina i natrijuma, ali mnogo holesterola. Osim toga lignje imaju značajne količine vitamina i minerala (vitamina B 12, riboflavina, niacina, vitamina E, C i B6, tiamina, selena, fosfora, cinka, magnezijuma, kalijuma, gvozda i kalcijuma).

Lignje su same po sebi – sjajna hrana. Svrstavaju se u grupu sa ribama i morskim prodovima. Energetska vrednost mesa lignje je 75 kalorija (u 100 g pržene), dok u istoj količini svežih ima 78 g vode, 1 g masti, 15 g belančevina i 3 g ugljenih hidrata. Važno je da se napomene da su belančevine u lignjama, u poredenju sa ostalim vrstama mesa, lakše svarljive (sadrže manje kolagena). Ova namirnica ima i mali procenat zasićenih masnih kiselina i natrijuma, ali mnogo holesterola. Osim toga lignje imaju značajne količine vitamina i minerala (vitamina B 12, riboflavina, niacina, vitamina E, C i B6, tiamina, selena, fosfora, cinka, magnezijuma, kalijuma, gvozda i kalcijuma).